Filozofija Antičke Grčke
Filozofija kao naukaKosmološki periodJonjanska škola (Jonjani)Pitagorejska škola (Pitagorejci)Elejska škola (Elejci)Antropološki periodSofistiSokratSistemski period Platon Valid XHTML 1.0 Transitional Valid CSS!

Print Page

ODNOS FILOZOFIJE PREMA
DRUGIM DUHOVNIM DELATNOSTIMA

Filozofija nije jedina duhovna delatnost koja pokušava da razume i objasni smisao i poreklo ljudskog postojanja i sveta u celini. Druge duhovne delatnosti - kao što su mit, religija, umetnost, i nauka - takođe teže za tim ciljem, naravno, svaka na svoj način. Zbog toga možemo govoriti o njihovom međusobnom uticaju, preplitanju, ali i razlikovanju.

  • Mit (grč. mythos - priča, predavanje) predstavlja priču o prošlosti, poreklu i nastanku sveta ili neke narodne zajednice, sa mnogo religioznih i fantastičnih elemenata, koja se prenosi kroz tradiciju u nepromenjenom obliku. Za razvoj filozofije naročito su značajni grčki mitovi, koje poznajemo, preko Homerovih spevova Ilijade i Odiseje i preko Hesiodove Teogonije. Mnogi elementi grčkih mitova nalaze se u mišljenju grčkih filozofa. Međutim, ti elementi ne umanjuju razlike između mita i filozofije, koja svoja objašnjenja zasniva pre svega na upotrebi razložnog, kritičkog govora - logosa.

  • Religija (lat. religare - povezivati) predstavlja sistem verovanja s utvrđenim obredima kojim se iskazuje odnos ljudskog bića prema Bogu (onome što je sveto, božansko). Smatra se univerzalnom kulturnom pojavom, što znači da nisu poznate zajednice koje nemaju neki oblik religije. To je navelo neke mislioce da definišu čoveka kao religiozno biće, čime naglašavaju da je religija izraz potrebe za uspostavljanjem veze između čoveka kao konačnog (smrtnog) bića i beskonačne, večne stvarnosti. Ova veza se utvrđuje preko različitih verskih obreda i ustanova (crkva). Najveći je značaj hrišćanske religije koja je najizrazitiji u srednjem veku. Iz te veze razviće se teologija kao disciplina religioznog mišljenja koja upotrebljava filozofiju za opravdavanje osnovnih religioznih dogmi, prakse i iskustva. Zbog značaja koji religija ima u istoriji, ali i modernom svetu, razvila se i filozofija religije kao posebna filozofska disciplina.

  • Umetnost obuhvata takve delatnosti kao što su slikarstvo, vajarstvo, muzika, književnost, arhitektura, balet, film... U antičko vreme pojam umetnosti obuhvatao je i različite zanatske veštine (grč. tehne). Umetnost se definiše na različite načine i veoma je teško naći jednu opšte prihvaćenu definiciju.

  • Nauka je, najopštije govoreći, razumsko znanje o svetu i prirodi. Ona obuhvata sistem znanja koji se tiče fizičkog sveta, čoveka i društva, zasnovan na nepristrasnom posmatranju i istraživanju čiji je cilj otkrivanje opštih zakona koji vladaju u svetu.
  • Nastavi čitanje na stranici Filozofske discipline

   
Design by: Nikola Cvetković      
Content by:
Čopa, Đorić, Mima & Cwelle
 
 
Home Mail me