Filozofija Antičke Grčke
Filozofija kao naukaKosmološki periodJonjanska škola (Jonjani)Pitagorejska škola (Pitagorejci)Elejska škola (Elejci)Antropološki periodSofistiSokratSistemski period Platon Valid XHTML 1.0 Transitional Valid CSS!

Print Page

Heraklit iz Efesa

(oko 544 – 480. god. p.n.e.)

Veliki jonski mislilac koji, međutim, ne spada u Miletsku školu. Važio je za velikog individualca koji je kritikovao celokupnu helensku tradiciju, čak i samog Homera, za koga kaže da je „...zaslužio da bude izbačen sa javnih nadmetanja i šibom izdevetan...“ Smarta da je karakter svakom čoveku sudbina. Svako bira – misli, dela, usvaja... ono što mu po prirodi, tj. karakteru (duhu) sledi. Zato su neki „budni“ (razumni), dok je većina „spavača“ i njihove duše su uglavnom „vlažne“, tj. ograničene, čulne i iracionalne.

            Heraklit smatra da prvi princip sveta (arhe) nije ništa drugo do borba suprotnosti. Utoliko je onda „rat otac svih stvari“, a „pravda je zavada; sve biva na osnovu zavade (razdora), i tako treba da bude“. Ta stalna promena, tj.večni rat suprotnosti čini normu života, odnosno njegov logos. Nezavisno od te nejasnoće sasvim je izvesno da logos za Heraklita pretstavlja prirodni zakon koji reguliše borbu suprotnosti unutar sveta. Logos je jedan – isti za sva bića. Njega nisu uredili ni bogovi ni ljudi, nego je uvek bio, jeste i biće „večno živa vatra koja se s merom pali i s merom gasi“


U svetu neprekidnog nastajanja i nestajanja prema normi koju pretstavlja logos, postoji put razdora koji rađa deobe, ali i put sloge u kome se naizgled uništeni elementi sakupljaju u univerzalnom jedinstvu, simbolično označenom kao „večno živa vatra“. Za Heraklita nastajanje je rezultat smenjivanja rađanja i smrti i uvek je kružno. Tako se, prema njemu, „nikad stvoreni“ tj. večno postojeći svet neprestano menja. Uprkos večnom ratu unutar kosmosa kao celine, zahvaljujući kojem se menjaju kvaliteti svih pojedinačnih bića ponaosob, njihova ukupna količina ostaje ista, tj. nepromenjena.


Za Heraklita je stalnost sveta uslovljena večnim nastajanjem, a saznanje tog događaja, kao istinito saznanje sveta (logosa), moguće je isključivo putem razuma. Razumsko sagledavanje sveta pomaže nam da shvatimo smisao stalnog rasta i propadanja u prirodi, tog večnog kruženja stvari, koje nam ne dopušta ni da dva puta uđemo u istu reku. Heraklit kaže: „Oni ma koji zgaze u jedne iste reke (stalno), druga i druga voda protiče. Tako je i sa dušama, koje postaju isparavanjem vlage.“


Pokušaj da se spozna logos pretstavlja napor za koji su sposobni samo istinski umni i pravični ljudi. Samo će oni naći to što je običnim ljudima („vlažnim dušama“) nenalažljivo i nepristupačno – život u skladu sa logosom.

Nastavi čitanje na stranici Pitagorejska škola

   
Design by: Nikola Cvetković      
Content by:
Čopa, Đorić, Mima & Cwelle
 
 
Home Mail me