Filozofija Antičke Grčke
Filozofija kao naukaKosmološki periodJonjanska škola (Jonjani)Pitagorejska škola (Pitagorejci)Elejska škola (Elejci)Antropološki periodSofistiSokratSistemski period Platon Valid XHTML 1.0 Transitional Valid CSS!

Print Page

Ksenofan

(oko 570-475. god. p.n.e.)

Ksenofan je život je proveo lutajući Velikom Grčkom duže od 70 god. Postao je poznat po svom kritičkom razumevanju nasleđenih pretstava o odnosima ljudi i bogova. Naročito je napadao Homera, za koga je imao samo reči poruge, s obzirom da je svet bogova pretstavljao analogno svetu ljudi. U tom duhu Ksenofon zaključuje da bi volovi ili lavovi, da imaju ruke, slikali bogove po svojoj slici (u obliku volova ili lavova).

Nasuprot neznalačkim i neznabožačkim pretstavama o bogovima, Ksenofon tvrdi da je Bog samo Jedan, i da je nemoguće da bogova ima više. Otuda i poznati slogan filozofije, ali isto tako i mistike i magije, koji se pripisuje Ksenofanu: „Jedno je sve“.

U njegovoj filozofiji bog se izjednačava sa celinom svemira. Takva slika sveta naziva se panteizam. Za Ksenofana, sveprožimajući Bog je sferičan i nepomičan; on je svemoćan i kao takav nije ni konačan ni beskonačan. Bog je nerođena stvarnost kosmosa ili prirode, a nema nikakva lična obeležja.

Prema doksografima, Ksenofon je tvrdio da o stvarnoj prirodi stvarnosti, tj. o tome kakav je svet zaista, niko, pa čak ni on sam – ne može ništa sa sigurnošću da tvrdi. Iskazujući usmeni skepticizam, Ksenofon će reći da istinski mudar čovek treba da se uzdrži od svakog konačnog suda. Čak i kad bi umeo da u potpunosti sazna istinu bića, on ne bi mogao da pruži pouzdane dokaze da je u tome zaista i uspeo: „Svima je samo nagađanje dato“, zaključuje filozof koji je ceo život proveo u oštrom suprotstavljanju nasleđenim mitskim pretstavama o svetu.

Nastavi čitanje na stranici Parmenid

   
Design by: Nikola Cvetković      
Content by:
Čopa, Đorić, Mima & Cwelle
 
 
Home Mail me