Filozofija Antičke Grčke
Filozofija kao naukaKosmološki periodJonjanska škola (Jonjani)Pitagorejska škola (Pitagorejci)Elejska škola (Elejci)Antropološki periodSofistiSokratSistemski period Platon Valid XHTML 1.0 Transitional Valid CSS!

Print Page

PARMENID

( oko 540-480. god. p. n. e. )

Parmenid je ostao upamćen  po političkoj aktivnosti.  Upravo je on bio taj koji je sročio zakone Eleje. Međutim najveći trag nije ostavio ni kao političar, ni kao državnik, već kao prvi filozof koji je formulisao problem bića (bivstvovanja) kao problem mišljenja.

Osnova njegove filozofije sastojala se u tome da biće (ili: Bog, Istina, Jedno) jeste, a ne biće - nije. Biće je večno, to znači da nije nastalo, niti da može da propadne. Ono nije moglo da nastane jer bi u tom slučaju nastalo ni iz čega, odnosno iz ne-bića, a ni iz čega ne može nastati nešto.
„ Ex nihilo, nihil fit “

Kada bi biće nastajalo iz ne bića, onda bi ne-biće moralo da bude nešto, a to je protivrečno. Stoga Jedno nikada i nije nastalo, ono naprosto jeste, nema prošlost i budućnost. Nema prelaska  iz bića u ne-biće, niti obratno, što znači da ne postoji kretanje, kao ni više različitih predmeta. Sve je to varka čula. Jer ako se krene razumskim posmatranjem sveta onda se dolazi do toga da je biće jedno beskonačno, nedeljivo, nepromenljivo, nepokretno.

Parmenid izjednačava biće s mišljenjem. Isto je misliti i biti . Samo  ono što može razumski da se shvati, postoji – to je biće. Ono ništa, tj.
ne-biće ne postoji, jer se kao takvo ne može misliti.

Njegovo učenje je važno jer je to početak metafizičke misli po kojoj se istinska stvarnost nalazi iznad čulnosti.

Nastavi čitanje na stranici Zenon

   
Design by: Nikola Cvetković      
Content by:
Čopa, Đorić, Mima & Cwelle
 
 
Home Mail me