Filozofija Antičke Grčke
Filozofija kao naukaKosmološki periodJonjanska škola (Jonjani)Pitagorejska škola (Pitagorejci)Elejska škola (Elejci)Antropološki periodSofistiSokratSistemski period Platon Valid XHTML 1.0 Transitional Valid CSS!

Print Page

Pitagora

(oko 571-496. god. p.n.e. - ostrvo Samos kraj Mileta)

Pitagora je prvi za sebe rekao da nije sveznalac, već samo filozof, tj. prijatelj mudrosti. On je ostavio dubok trag, kako na svoje savremenike, koji su u njemu videli bezmalo božanstvo, tako i na potonje filozofe, od Platona i Aristotela sve do modernog doba. Međutim, s obzirom na to da ne postoji nikakav konkretan trag o njegovom učenju, danas smo u prilici da govorimo prvenstveno o pitagorejcima, tj. onima koji su sledili i dorađivali Pitagorinu filozofiju.

Suština pitagorejskog učenja bila je tvrdnja da je sve broj. Pitagorejci smatraju da je arhe dat u množini. Počelo su brojevi s obzirom da svaka stvar ima neki oblik koji čini njenu granicu. Brojevi su dakle „ono najmudrije“suština, princip ili uzrok svih stvari.

Osnovni elementi kod pitagorejaca jesu parno (neograničeno) i neparno (ograničeno). Neograničeno se izjednačava sa vazduhom ili prazninom, čija svaka deoba daje isti rezultat - novu prazninu i tako u beskraj.

S druge strane, deoba ograničenih stvari mora se završavati – mora imati granicu. Ta granica jeste ono što nema delova – tačka, linija, ravan. Zato su pitagorejci brojeve, kao „korene“ (arhe) bića, shvatali na prostran – geometrijski način. Tako je broj jedan pretstavljen kao tačka i prvo slovo alfabeta – alfa (α), broj dva je prava i pretstavljen je slovom beta (β); tri jeste površina – gama (γ), a četiri čvrsto telo – delta (δ). Dva jedinstva tačke stvaraju liniju, tri jedinstva tačke pretstavljaju ravan, dok četiri jedinstva tačke čine geometrijsko čvrsto telo.

U isti mah, Jedan izražava jedinstvo svega; Dva je razlika i suprotnost; Tri je jedinstvo jedinstva i razlika; Četiri njihovo ovaploćenje... Na tom osnovu je postavljeno pitagorejsko shvatanje kosmosa kao uređenog poretka – sklada ili harmonije bića.

Pitagorejci su verovali i u besmrtnost i seobu duše, koja dobija konkretnu životnu formu u zavisnosti od moralnog ponašanja u prethodnom životu. Takođe, svaki čovek treba da odluči kojim životom želi da živi: teorijskim (posmatračkim), praktičnim (političkim) ili onim radi golog uživanja. Pitagorejci su mislili da je najbolji posmatrački ili saznavalački život.

Nastavi čitanje na stranici Ksenofan

   
Design by: Nikola Cvetković      
Content by:
Čopa, Đorić, Mima & Cwelle
 
 
Home Mail me