Filozofija Antičke Grčke
Filozofija kao naukaKosmološki periodJonjanska škola (Jonjani)Pitagorejska škola (Pitagorejci)Elejska škola (Elejci)Antropološki periodSofistiSokratSistemski period Platon Valid XHTML 1.0 Transitional Valid CSS!

Print Page

S O K R A T 

( oko 470-399. god. p. n. e. )

Sokrat predstavlja simbol grčke epohe i jedan je od najuticajnijih mislioca u istoriji filozofije. Rođen je u Atini i nikada je nije napustio.Njegov život bio je ogledalo njegove filozofije. Najbolji dokaz za to jeste suđenje koje su protiv njega organizovali tadašnji atinski vlastodršci.Mladi ljudi su ga puno voleli naročito zato što je sa njima, na antičkim trgovima raspravljao o etičkim i političkim temama. Vlast u Atini ga je optužila za bezbožništvo i da kvari omladinu. Osudili su ga na smrt. 

Sam Sokrat nikada ništa nije napisao, tako da o njegovom delovanju znamo samo na osnovu Platonovih dijaloga. Protivnik je demokratije. Bavio se etičkim pitanjima kako treba živeti da bi se živelo u skladu sa istinom, tj. sa onim što je dobro, i da li uopšte postoje univerzalna merila dobrote.

Unutrašnji svet ljudske duše mnogo je značajniji od sveta spoljašnjih dobara. Za razliku od njih, duša je besmrtna i stoga je njena vrednost nemerljiva. Da bismo na odgovarajući način vodili računa o duši, moramo se koristiti onim što je njoj najbliže, a to je razum.Njega treba upotrebljavati na ispravan način. Kada to činimo, onda živimo umereno,živimo pravedno.

Bavi se pitanjem vrline, i smatra da je vrlina isto što i znanje. Da bi mogli da postupamo dobro moramo da znamo šta je to dobro. Znanje dobrog obezbeđuje vrlinu, tj. onaj ko zna šta je dobro nikada neće činiti zlo. Ljudi nisu po prirodi loši već zločine čine iz neznanja. Po njemu postoje opšta merila ljudskog ponašanja koje važe za sve i da predstave o dobru i zlu nikada ne mogu da budu subjektivni i relativni .

Do osnovnih etičkih pojmova čovek može da dođe i treba da se trudi da dođe do njih. Ti pojmpvi moraju da služe čoveku kao orijentir u životu. Znanje nije nešto što je samodovoljno. Ono svoj smisao nalazi u odgovarajućoj upotrebi. Mudar čovek ne saznaje zbog samog posedovanja znanja, već zbog dobro vođenog vlastitog života.

Tragao je za definicijom etičkih pojmova (šta je to dobro, pravda, hrabrost). Da bi do toga došao služio se metodom pod nazivom  dijalektika (dialogos- razgovor između dvoje ljudi).Smatra da se stvarno znanje stiče tek kroz raspravu.
Sastajala se iz 2 dela:

  • ironija - u svakom razgovoru polazio je od stava „Znam da ništa ne znam“. Svest o neznanju predstavlja polaznu tačku za dobijanje znanja.Što je znanje o nekom problemu veće, to je i veća samosvest o neznanju.
  • Majeutička veština - veština porađanja istine. Konkretno znanje jeste tek polazna tačka za dalje izvođenje ili porađanje istine u duši sagovornika. Zbog toga je ova metoda i dobila naziv babička (majeutička)
  • Nastavi čitanje na stranici Platon

   
Design by: Nikola Cvetković      
Content by:
Čopa, Đorić, Mima & Cwelle
 
 
Home Mail me